Odličnom, savremenom i aktuelnom predstavom „Stranci” preksinoć su se na velikoj sceni KIC „Budo Tomović” predstavili Makedonci, u okviru festivala Regionalne unije teatara - RUTA. Glumci Nacionalne ustanove Dramski teatar Skoplje Igor Angelov, Irena Ristić, Biljana Dragićević Projkovska, Zoran Ljutkov, Sanja Arskovska, Filip Trajković, Predrag Pavlovski, donijeli su nam na scenu komad „Stranci” italijanskog autora Paola Đenovezea, u režiji Nele Vitošević. Tekst je dramaturški obradila Viktorija Rangelova Petrovska, scenograf je Kostantin Trpenoski, kostimograf Roza Trajčeska Ristovska, a kompozitor Ognjen Anastasovski. Priča počinje jednostavno, igrom izazova, ali, umjesto pitanja „istina ili izazov”, sudionici igre u zalog stavljaju svoje mobilne telefone. Na poruke i pozive ne odgovaraju vlasnici telefona, već njihovi prijatelji, okupljeni na večeri, a igra kreće u pravcu „masnih fota”,jer se otkriva mnogo što o čemu svi jedni drugima ćute, čak i kada nije za osudu. Društvo je raznovrsno, u svakom pogledu, socijalnom statusu, obrazovanju, seksualnom opredjeljenju, etički, estetski… I, u stvari, jedno od osnovih pitanja jeste ne samo koliko poznajemo one koji nas okružuju, što u stvari znamo o njima, već koliko poznajemo i sami sebe, i koliko istine o nama samima možemo da „svarimo” i podijelimo s drugima. Takođe, koliko danas, u vrijeme sve neslućenijeg razvoja tehnike i tehnologije, mi uopšte možemo govoriti o intimi, o skrivenim tajnama ili skrivenim istinama, što se i nametnulo kao jedna od gtem tokom razgovora na okruglom stolu nakon izvođenja.
Okrugli sto vodio je reditelj Zoran Rakočević, a za razliku od prethodnih, prisustvovali su mu svi glumci kao i rediteljka Nela Vitošević. Ona je navela da otkako komad igra uvijek imaju punu salu, i da ih je sala KIC-a dopola puna pomalo zatekla. No, dodaje, zato su reakcije publike na ono što su oni pružili bile za nju izuzetne, jer je osjetila da publika ne prepoznaje samo površno, već istinski razumije srž onog što poručuju.
Inače, zanimljivo je bilo čuti da se ovaj komad u Makedoniji smatra veoma aktuelnim zbog analogije sa političkom scenom. Tačnije, činjenice da su iz tih „crnih kutija” prokuljali neki tajni razgovori i pregovori političara, i onih koji ih okružuju, a koja je rezlultirala i padom jedne makedonske vlade. No, dovela je i do jednog apatičnog stanja, s obzirom na to da niko nizašta nije odgovorao, pa iako se i dalje zbog prisluškivanih i snimljenih razgovora „otvaraju” nove afere, društvo - građani više na to ne reaguje, uopšte.
Predstava „Plah udah” Mestnog gledališča iz Ljubljane odigrana je sinoć, a RUTA završava večeras domaćim „Kozocidom”, odnosno predstavom za koju je tekst i režiju uradila prof. Vida Ognjenović, a produkcija je podgoričkog Gradskog pozorišta. Izvođenje počinje u 20 časova u velikoj sali KIC-a.
Ž.J.

---

Mobilni telefoni kao crne kutije
Kako kaže Vitošević nije htjela da ovaj komad, koji u sebi ima i humoristički potencijal, pređe u jeftinu burlesku, i zato se trudila da to bude i angažovana, aktivistička predstava. Mnogi danas, dodaje, misle da uspješno „kriju” svoje istine u mobilnim telefonima, tim našim „crnim kutijama”, zaboravljajući da je to nemoguće uz ekspanziju informacija i tehnologija. Zato je postavila sebi i drugima pitanje – da li je naš život kvalitetniji nakon Vikiliksa, i da li rađe biramo da živimo u laži.
– Opoziti, istina i laž ne mogu jedno bez drugog. A, mi u ovom svijetu, zaboravljamo što je istina a što laž. Nekad smo u stanju da toliko povjerujemo u neke naše priče, da više ni ne znamo što je istina a što laž. U ovom virtuelnom svijetu to je još više isprepleteno, da naš život postaje kao neki matriks – kaže Vitošević.